Дани биологије у ОШ,,Карађорђе''
Ученици Основне школе ,,Карађорђе'' и наставници биологије Весела Марковић и Светлана Коцић организовали су пројекат под називом ,,Дани биологије''. У холу школе постављена је изложба радова на тему ,,Ћелија''. Радове су израђивали ученици од пластелина,а радили су и цртеже. Пројекат је везан за тему ,,Ћелија'' у петом разреду и за тему ,,Однос површине и запремине у живим бићима'' у осмом разреду. Ученици, наставници и посетиоци су могли да прате предавања која су приказивана све време преко видео бима. Нашу радозналост у вези овог пројекта задовољиле су наставнице Весела и Светлана и појасниле нам своју замисао.
Светлана Коцић,наставник биологије:
,,Ово је замишљено да буду дани биологије током целе недеље. У претходном периоду ученици свих разреда су били укључени у ове активности, а највише ученици петог разреда који су имали задатак да праве ћелију од различитих материјала.Тако да су сви петаци учествовали мање или више и јако успешно направили пуно разних модела ћелија. На тим моделима могли су да науче и препознају делове ћелије, да уоче разлике између бактеријских ћелија, ћелија биљака, животиња. Задатак је био да препознају основне типове ћелија.Ученици шестог разреда углавном су се бавили уочавањем појединих делова јер сада уче углавном једноћелиске организме, уче разлике међу ћелијама и њима су ове ћелије послужиле да утврде своје градиво и да оно што су научили на часу повежу са практичним знањима и да препознају те делове ћелија. Можете да видите и пројекат осмог разреда. Осми разред је имао задатак који је повезан и са математиком. Требали су да уоче површину и запремину ћелија и због чега оне имају такве облике, да повежу са тим функцијама. Они су представљали елементе ћелије, пре свега митохондрије, одређене органеле које обављају ћелиско дисање и они су требали да уоче однос величине спољашње и унутрашње мембране. Тај однос површине и запремине може се уочити и на неким органима, тако да је одличан пример мозак који својим вијугама повећава запремину. Такође у грађи бубрега то можемо видети, у грађи црева, плућа. Они су све то, значи, те ћелијске елементе у органима представили моделима.''
Весела Марковић, наставник биологије
,, Следећи део пројекта био је посматрање испод микроскопа. Постављена су три микроскопа. На једном микроскопу посматрали су препарат ћелија црног лука, на другом је коштано ткиво, а на трећем је амеба. Све је то што се ради у петом и шестом разреду и практично се може погледати. А ученицима петог разреда смо и нацртали ћелије.''
Светлана Коцић,наставник биологије:
,,Данас су могли да посматрају и живи препарат квасца. Добили смо од издавача савремени микроскоп, апликацију на телефону преко које се може посматрати ћелија и фотографисати. Данас су и то ученици научили како се ради па ће у наредним данима на часовима вежбати и сваки ученик ће бити у прилици да посматра својим телефоном различите врсте ћелија.''
Миа Тодоровић (новинар):
,,Како сте дошли на идеју да покренете овај пројекат?''
Весела Марковић, наставник биологије:
,, Идеја је постојала још прошле године, али како је била корона, нисмо успели то да реализујемо. Практичан пример онога што учимо из биологије је овај пројекат и зато смо га покренули.''
Теодора Спасић (новинар):
,,Која одељења су вам помогла да направите овај пројекат?''
Светлана Коцић, наставник биологије:
,, Сви ученици петог разреда, сва одељења су укључена и они су правили моделе ћелије. Сва одељења осмог правила су моделе мозга и бубрега.''
Миа Тодоровић (новинар):
,,Да ли ћете организовати и следеће године нешто слично?''
Весела Марковић, наставник биологије:
,,Хоћемо, правићемо и у току године још пројеката. Биће и из других предмета и укључиће се ученици од петог до осмог разреда. И то је њихова практична примена знања.''
Теодора Спасић (новинар):
,,Наставнице Коцић, да ли мислите да ће овај пројекат подстаћи децу да истраже свет биологије?''
Светлана Коцић, наставник биологије:
,, Наравно, надам се и трудим се да их заинтересујем да у те пројекте увек укључујемо истраживање на интернету. Деца добију задатке, ја им дам упутства и треба да истраже нешто. Могу да укуцају одреднице, а онда сами да прошире знања истражујући. То је углавном везано за ученике седмог и осмог разреда, мада и ученици нижих разреда све више истражују на интернету. Трудим се да популаризујем науку, тако да знате да можете на инстаграму да запратите налог наша биологија на тој страници можете видети ове радове и радове који ће бити излагани. Пошто деца воле друштвене мреже, користимо их у сврху промовисања науке.''
Миа Тодоровић (новинар):
,,Да ли су деца заинтересовна за пројекат?''
Весела Марковић, наставник биологије:
,, Јесу, и сами видите да је велики број ученика који је посетио овај пројекат. Веома је занимљиво и могу да науче доста тога.''
Миа Тодоровић (новинар):
,, Који је најважнији циљ овог пројекта?''
Светлана Коцић, наставник биологије:
,,Најважнији циљ је да упознају то што уче у школи и практично да примене своје знање. Други циљ је да једни другима преносе знање. Видели сте да старији ученици објашњавају млађима. Дошли су и ученици другог и трећег разреда који не знају још увек шта је ћелија и шта је све ово што видите али старији ученици су им објаснили из ког предмета ће ово учити и где се у телу налази. Тако су упознали неке органе. Трудимо се да их још од малена заинтересујемо за науку и да се и они баве науком сами.''
Миа Тодоровић и Теодора Спасић
Новинарска секција ,,Кораци''